Pravo na rad

Veličina slova:

Izvod iz “Pravo na rad osoba sa hendikepom - Asistivne tehnologije u Srbiji"[1], autorka Ivanka Jovanović, izvršna direktorka, Nacionalna organizacija osoba sa hendikepom Srbije

Osobe sa hendikepom u različitim delovima sveta, na različite načine i u različitom procentu participiraju u svetu rada. Usled postojanja brojnih prepreka u društvu, veliki broj osoba sa hendikepom koje žele da rade, nemaju tu mogućnost.

Zbog toga osobe sa hendikepom spadaju u najsiromašnije, najneobrazovanije i ekonomski najzavisnije slojeve društva i često su suočene sa raznim oblicima diskriminacije i kršenja ljudskih prava širom sveta. Međunarodna organizacija rada procenjuje da je u svetu približno 386 miliona radno aktivnih osoba sa hendikepom starosti između 15 i 64 godine. Jasno je da ekonomski rast može da dovede do povećanja zapošljavanja i da zakonska regulativa može da podstakne poslodavce da koriste veštine i potencijale osoba sa hendikepom unutar postojećih nacionalnih uslova.

Rad je važan za sve, ali poseban značaj ima upravo za osobe sa hendikepom. Osobe sa hendikepom radom zarađuju novac za život, uspostavljaju socijalne kontakte i podižu sopstveno samopoštovanje. Sticanjem ekonomske nezavisnosti povećavaju svoj doprinos nacionalnoj ekonomiji, smanjuju državna novčana davanja po osnovu hendikepa i redukuju stepen siromaštva ove kategorije građana. Kako je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava i pripada svim ljudima, Ujedinjene nacije su usvojile različite dokumente koji propisuju mere neophodne da se u praksi ostvaruje pravo na rad i srodna prava osoba sa hendikepom, jedne od najvećih marginalizovanih grupa na planeti (približno 650 miliona osoba sa nekim oblikom hendikepa i približno 2,5 milijarde ljudi koji direktno ili indirektno osećaju posledice hendikepa). Srbija je ratifikovala mnoga dokumenta koji su usvojeni od strane Ujedinjenih nacija, Međunarodne organizacije rada, Evropske unije i regionalnih organizacija. Osim toga, Srbija je poslednjih godina usvojila set nacionalnih propisa koji imaju za cilj da smanje diskriminaciju osoba sa hendikepom u svim oblastima, uključujući i domen rada i zapošljavanja.

Od februara 2003. godine Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima Srbije i Crne Gore i u našoj zemlji izričito je zabranjena diskriminacija po osnovu hendikepa. U aprilu 2006. godine usvojen je Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa hendikepom. Republika Srbije je ugradila odredbe o zabrani diskriminacije osoba sa hendikepom u svoj najviši pravni akt – Ustav (stav 3, član 21), Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, a specifični Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sadrži više odredbi o zabrani diskriminacije na osnovu hendikepa u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa. S obzirom na članstvo Srbije u Savetu Evrope i procese pridruživanja Evropskoj uniji, značajno je pozivati se na usvojene propise i ratifikovane dokumente, ali i poznavati dokumente koji će za našu zemlju postati obavezujući kada Srbija postane deo Evropske unije.

Stopa zaposlenosti osoba sa hendikepom u Srbiji izuzetno je niska - istraživanja sprovedena od 2003. do 2011. godine navode da je među osobama sa hendikepom trinaest do dvadeset i jedan procenat zaposlenih. Od 2003. godine počinju intenzivniji napori da se podstakne zapošljavanje osoba sa hendikepom. Preduslovi za podsticanje zapošljavanja osoba sa hendikepom u Srbiji su postojanje odgovarajućih službi podrške, pristupačnog fizičkog okruženja, javnog prevoza, informacija i komunikacija, radnih mesta i inkluzivnog obrazovnog sistema. Mnogi propisi koji ove preduslove omogućuju, usvojeni su poslednjih godina.

Republika Srbija ratifikovala je međunarodne instrumente koji pružaju pravni okvir za zapošljavanje osoba sa hendikepom: Konvenciju o pravima osoba sa hendikepom, Konvenciju o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa ivaliditetom C 159, Preporuku o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom R 168, Pravilnik Međunarodne organizacije rada za rešavanje pitanja zapošljavanja i rada osoba sa invaliditetom, revidiranu Evropsku socijalnu povelju.

Osnovni zakonski preduslovi da se poveća procenat zaposlenih osoba sa hendikepom i unapredi njihov status u oblasti zapošljavanja u Srbiji stečeni su usvajanjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa hendikepom maja 2009. godine.

Od kada je Zakon stupio na snagu, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposleno je preko pet hiljada osoba sa invaliditetom na teritoriji cele države. Dosledno i striktno sprovođenje svih odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom značajno je za afirmaciju ideje vladavine prava i promovisanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji. Sprovođenje Zakona donosi značajne ekonomske efekte i pruža priliku poslodavcima da među osobama sa invaliditetom pronađu kvalitetne radnike koji mogu dati vredan doprinos uspešnom poslovanju privrednih subjekata i javnog sektora. Neophodno je da svi relevantni akteri u svom domenu doprinose sprovođenju Zakona. Organi države moraju efikasnije da rade na uobličavanju pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i razvijanju mera olakšica za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Nacionalna služba za zapošljavanje mora mnogo efikasnije da radi na povezivanju ponude i potražnje na tržištu rada i služi kao spona između nezaposlenih osoba sa invaliditetom i potencijalnih poslodavaca, kao i da obezbedi neophodne programe prekvalifikacije, dokvalifikacije, obuke i treninga za nezaposlene osobe sa invaliditetom u skladu sa potrebama poslodavaca.

Organizacije osoba sa invaliditetom, na čelu sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije kao krovnom organizacijom, moraju i dalje da promovišu Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, intenzivnije podstiču svoje nezaposlene radno sposobne članove da se prijavljuju u Nacionalnu službu za zapošljavanje i aktivno traže posao, i da doprinose iskorenjivanju pravno neutemeljenog straha osoba sa invaliditetom da će zaposlenjem izgubiti prava poput naknade za tuđu negu i pomoć. Poslodavci i sindikati bi trebalo da nastave da afirmišu ideju podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom i da dosledno primenjuju Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Mediji moraju da promovišu ideju o osobama sa invaliditetom kao potencijalnim zaposlenima koji svojim znanjem, talentom i veštinama mogu da daju značajan doprinos stvaranju novih vrednosti.

Od normativne zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti u svim oblastima društvenog života, uključujći i oblast zapošljavanja, do sprečavanja konkretnih slučajeva diskriminacije u praksi je dalek put i odgovornost svih - samih osoba sa invaliditetom, organizacija osoba sa invaliditetom, države i svih gradjana!

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, možete pronaći u našoj E-biblioteci



“Pravo na rad osoba sa invaliditetom - Asistivne tehnologije u Srbiji"